- goriš ti; gorim ja.

Ne mogu vjerovat da mi se ovo dešava. Dvadeseti dan, a suze s lica ne idu. Svaka sitnica, sve na njega podsjeća. O Bože .. A ima i njih u goroj situaciji od mene, znam ja to. Al držim se. A on, kako je njemu? Pomislil na mene kad ljubi druge usne, zabolel ga moje suze koje gleda čitav dan? Ne znam. Samo bi htjela da znam što baš meni. I ova kiša, nije ona uzalud.

Glumimo pred svima. Okrećemo glavu jedno od drugog. A pogledi nam se sreću kad nas niko ne vidi. Tada znam da me nisi zaboravio, da nisam ni ja tebe zaboravila. Da ni ovo vrijeme, ni svi drugi, ni sve te tvoje druge ne mogu da izbrišu ono naše. Nismo mnogo trajali, tek toliko da se nikad ne zaboravimo. I onda ti uhvatim pogled a srce zaigra. A tako nam malo fali, samo malo manje inata.